Visual language

Slika vredi 1000 reči – zašto onda ne komuniciramo samo slikama?

1000 reči u sekundi može da bude previše buke za nekog ko voli precizno izražavanje. Za one koji razumeju paradigme i sintagme vizuelnog jezika, verbalni jezik je suviše problematičan kada treba preneti kompleksne i ponekad nedovoljno definisane koncepte. Kod vizuelnog jezika postoje elementi (slova i reči) i postoje principi komponovanja (gramatika), samo što pravila ne važe. Pravila postoje da bi se poznavala i interpretirala što šire  (ako je moguće na drugu stranu po širini – do suprotnosti) to jest, da bi se kršila.

Vizuelni jezik dopire do svakog ko je obdaren čulom vida, bez obzira da li ga razume ili ne. Njegovom psihološkom i arhetipskom uticaju se povinujemo češće nego što bi možda želeli a malo manje nego što bi marketinški stručnjaci voleli.

Kao verbalne konstrukcije, vizuelne kompozicije mogu da budu poetične i vulgarne, suptilne i grube, jasne i nejasne…Njihove poruke ponekad zaobilaze intelektualnu obradu i direktno pogađaju u “srž”. Možda zbog toga što je nekim našim pra, pra precima život zavisio od tumačenja vizuelnih poruka prirode? Da li je to razlog zbog kog se u crveno-narandžastom enterijeru brže ugrejemo i življe komuniciramo (dokazano empirijski)?

Elementi vizuelnog jezika su često predmet konvencija (crveno=stani-zeleno=kreni), sujeverja (ljubičasto donosi nesreću?), predrasuda (žuto vole zavidne osobe?) mada je nemoguće ograničiti i “uokviriti” njihove varijacije koje se umnožavaju međusobnim kombinovanjem, stvarajući neizmerno bogatstvo sveta koji je u nama i oko nas.

Boja je element vizuelnog jezika za koji se vezuje najviše značenja, konvencija, kulturoloških specifičnosti i predrasuda. Sudovi koji se donose u vezi boja su ponekad toliko ozbiljni da čak utiču na stvaranje ukupnog utiska o osobi. U vreme vladavine “brendova” mnogo je i vrlo ozbiljnih , čak uspešnih pokušaja da se ona potčini (kako potčinitelji vole da kažu – da se “zaštiti”) i zakonski prisvoji. Nije to ništa novo i karakteristično za vreme u kome živimo. Zakoni o upotrebi boja su postojali i u Rimskom carstvu.
Boja nas možda najviše fascinira ali se linijom najduže služimo. Crtež je izraz naših misli i emocija. Kako je jedan moj profesor voleo da kaže: ” Linija toliko govori o nekoj osobi. Kratka linija je, na primer i kratka pamet. A duga linija pokazuje duboke i sređene misli.” Linija je savršeno osmišljen koncept. Ona je neuhvatljiva i nedostižna kao linija horizonta.

Teorija forme je oblast koja se bavi proučavanjem vizuelnog jezika. Kako se deo mojih profesionalnih aktivnosti prilično jako oslanja na ovu oblast imam mogućnost da sa svojim studentima doprinesem inače ogromnoj količini informacija iz ovog polja.
Za potrebe taktilnog alfabeta urađena je anketa među studentima dizajna tekstila i odeće u kojoj je trebalo da, evocirajući taktilne i aromatične senzacije, pronađu boju koja bi te senzacije najbolje objasnila osobi koja nema čulo ukusa i dodira. Anketa je do sada sprovedena na 2 generacije studenata a rezultati su površine raznobojnih kvadrata koje predstavljaju “ukus” i “dodir” kroz boju.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s